Pentakostarion

Преподобни ЈУСТИН Ћелијски (Поповић)

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ

Глава осма 31-42

"30. Кад Он ово говораше, многи повјероваше у Њега. 31. Тада Исус говораше онијем Јеврејима који му вјероваше: ако ви останете на мојој бесједи, заиста ћете бити ученици моји, 32. И познаћете истину, и истина ће вас избавити. Псал. 119:45, Иса. 61:1, Рим. 6:14, 2 Кор. 3:17 "

Шта је то веровати у Христа? - Сав бити у речи Његавој, у Еванђељу Његовом: сав се обзидати том речју, остати у њој увек, живети њоме свагда. Таква вера, само таква преображава грехољубиво биће човеково у следбеника и ученика Христовог. Вера "на парче", вера на трненутак, вера условна - не спасава, нити човека преображава. Само вера овом душом, свим срцем, свом мишљу, свом снагом, - ето вере која спасава и потпуно човека преображава. Спас зато и вели онима који су поверовали у Њега: "Ако ви останете у беседи мојој (у речи мојој), заиста сте моји ученици".

Шта вам то доноси и дарује? - Познање истине, а истина даје слободу од греха и обмане и лажи. Боравећи у Еванђељу Спасовом, у речи Његовој, по човековом се бићу постепено разлива Божанска Истина, и потискује из њега све прехе и греховно, а то: све обмане и лажи, јер је грех отровна лаж, и сав на лажи стоји и у њој постоји: "бићете као богови". Кроз ту прву лаж демонску ушао је грех у људе и род људски. Истина Богочовекова ослобађа људе од преха, и тиме од свих лажи, на којима је човек градио овој живот у овоме свету. Само Истина Богочовекова доноси људима истинску слободу: слободу од греха. Истина и слобода су једносушни. То је једна од новина Новога Завета. Свака друга слобода уствари је назови слобода, псевдослобода.

"33. Одговорише и рекоше му: ми смо сјеме Авраамово, и никоме нијесмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити? 3 Мој. 25:42, Соф. 3:11, Мат. 3:9, Рим. 9:7 34. Исус им одговори: заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини гријех роб гријеху. 1 Цар. 21:25, Приче 5:22, Дјела 8:22, Рим. 6:6, Рим. 6:12, Рим. 6:16, Рим. 6:19, 2 Пет. 2:19 35. А роб не остаје у кући вавијек, син остаје вавијек. Гал. 4:30 36. Ако вас дакле син избави, заиста ћете бити избављени. Иса. 49:24, Рим. 8:2, 2 Кор. 3:17, Гал. 5:1, Откр. 1:5 37. Знам да сте сјеме Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја бесједа не може у вас да стане. Јован 7:19 38. Ја говорим што видјех од оца својега; и ви тако чините што видјесте од оца својега. Јован 12:49

И када Јевреји одвраћају да су они семе Авраамово и да ником нису робовали никад, стога им Исусова слобода није потребна, Он им одговара: "Заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини грех роб греху. Грех поробљује човека сластима, лишавајући га божанских и боголиких сила, или паралишући их. А кроз то, лишавајући га слободе у Богу. Јер само у Богу Истина нема граница, и слобода у њој. Јер само та слобода и та истина не умиру. Свака друга истина и слобода, као творевине људске, умиру и издишу заједно са човеком, или боље: умиру и издишу кроз сваки његов грех и порок. "Роб греха"- човек гре-ха, одбегао је од Бога, иселио се кроз грехе из дома Божјег; престао је бити домаћи Богу (Еф. 2,19), и сав ушао у дом ђавољи, јер грех је дом ђавољи у свету, и постао домаћи ђаволу. Грех одузима човеку његово богосиновство; све до предавања греху, човек је син Божји, и као син Божји остаје у дому Божјем: у царству Божјем, у царству Њетове вечне Истине, вечне Правде, вечне Љубави, вечне Силе.

Чим се ода греху, пороби греху, он престаје бити Божји син, и као такав исељује ое из дома Божјег, из царства Божјег, као блудни син. А Исус је вечни Син Божји, и као такав враћа свакоме човеку изгубљено синовство, ослобађајући га греха. Зато и вели: "Ако вас дакле Син ослободи, заиста ћете бити слободни" - стварно слободни, не привидно.

"39. Одговорише и рекоше му: отац је наш Авраам. Исус им рече: кад бисте ви били дјеца Авраамова, чинили бисте дјела Авраамова. Соф. 3:11, Мат. 3:9, Рим. 2:28, Гал. 3:7, Гал. 3:29 40. А сад гледате мене да убијете, човјека који вам истину казах коју чух од Бога: тако Авраам није чинио.

Сва разлика између Христа и христобораца: Он говори и чини што види у Оца свога, а они опет чине што виде у оца свога, тј. ђавола (ст. 44). Он је веран Син Богу Оцу, а они - верни синови ђаволу. Волећи и чинећи грехе људи постају и остају вврни синови ђаволу. Чији су синови, људи показују својим делима. Христоборци Јевреји били би деца Авраамова, када би чинили дела Авраамава. Чинећи пак дела неавраамовска, они показују да су деца ђавола. А главно њихово неавраамовско дело је шго хоће да убију Богочовека који им је као човек, на човечански приступан начин казао истину коју је чуо од Бога. Спас нарочито лодвлачи да је Он стварни човек: "гледате да убијете мене, човека који вам истгшу казах коју чух од Бога".Чинећи то ви се јављате као отворени богоборци: "тако Авраам није чинио".

"41. Ви чините дјела оца својега. Тада му рекоше: ми нијесмо рођени од курварства: једнога оца имамо Бога. Иса. 63:16, Мал. 1:6 "

Пред човеком стаје само два пута: пут ка Богу и пут ка ђаволу. Човек је по створењу од Бога: и тело и душа постали су му од Бога; а по својој вољи он постаје од ђавола: кроз грехе. Богољубље је природан, нормалан, логичан пут човеков у свету; грехољубље је неприродан, ненормалан, нелогичан. Чини ли рђава двла, има ли рђаве мисли, рђава осећања, човек је на путу грехољубља, који кроз грехе води ђаволу, а и све грехе из ђавола доводи и уводи у човека. Јер сваки грех рађа се посредно или непосредно од ђавола. Нема греха да није од њега. Кад је тако, онда је грехољубив човек од њега, од ђавола, јер се миолима својим, жељама својим, осећањима својим рађа од њега. А то опет значи: он се сазнањем и самосазнањем, рађа из њега; душом се рађа. И људи онда свесно или несвесно чине дела оца свога - ђавола.

"42. А Исус им рече: кад би Бог био ваш отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме он посла. Јован 1:14, Јован 3:16, Јован 5:43, Гал. 4:4, 1 Јов. 4:19" 

А човек који стоји на путу богољубља свим мислима, свим осећањима, свом душом, свим срцем, свом снагом извире из Бога и увире у Бога. Сав се рађа од Бога, сваког дана и сваке ноћи кроз све нове и нове богољубиве мисли, богочежњива осећања, божанска дела. И на тај начин постаје син Божји, и Бог - Отац његов. Син личи на Оца духовним ликом својим, боголиким. Ко је на путу богољубља одмах сазнаје да је Христос - савршени, вечни Син Божји. И љубав га односи Христу, и кроз веру и остале еванђелске врлине потпуно предаје Христу. И он се осећа христовски у целом бићу свом. И проверавасебе Њиме: све мисли своје, и сва осећања, и ова расположења, и сва дела своја проверава Њиме да ли су од Бога. Јер све што Христос не би примио за Своје, није од Бога, недостојно је човека, недостојно и његове боголике душе и његовог богозданог тела.

Али христоборни, грехољубиви људи баш зато и неће Христа. Њихово грехољубље је увек огледало греха, а Христос је сав против греха, стога и устају на Њега, и неће да Га слушају и разумеју. Грех који се размилео и разлио по њиховом срцу и души смета им да схвате Христа, и Његово човекољубље. Огреховљена природа људска ништа тако не воли као сласти греховне. Зато је упорно против Христа. Нападајући Њега, она брани своје сласти греховне, своје грехољубље.